Kontakt na : www.maturskiradovi.net i na e-mail: maturskiradovi.net@gmail.com

maturski rad, maturski radovi, seminarski rad, seminarski radovi, diplomski rad, diplomski
 
HomeHome  FAQ/FAQ/            

Share | 
 

 kejnz i kriza 1929-1933 i njeno resenje

      Go down 
dalibor
Admin


: 88
Registration date : 21.03.2008

: kejnz i kriza 1929-1933 i njeno resenje   Tue Feb 23, 2010 6:05 am

1.POJAM I ULOGA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

* Naučna disciplina koja izučava pravila kojima se regulišu međunarodni privredno-ekonomski odnosi
* Međunarodne ekonomske tokove karakterišu različiti principi i načela, koji F-ji na mikro nivou prenose na makro i globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije.
* Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća, koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići sem putem stvaranja sebi većih troškova (ulaganja) i u dužem vremenskom periodu.
* Konkurentska pozicija na globalnom tržištu stvara se naglašavanjem principa efikasnosti poslovanja: produktivnošću, ekonomičnošću, rentabilnošću kao i ulaganjem u sistemska znanja.
* Spoljna trgovina je samo segment MP, i predstavlja sastavni deo trgovine i javlja se kao neminovnost međunarodne podele rada i posredovanja između proizvođača i potrošača, koji su poreklom iz različitih zemalja.
* Trgovina je segment poslovanja uopšte i odvija se na domaćem (obuhvata plasman proizvoda i usluga na domaćem tržištu) i inostranom (razmena robe i usluga na inostranom tržištu).
* MP obuhvata razmenu roba, usluga, međunarodnog kretanja rada i kapitala, direktne inostrane investicije, portfolio investicije, ulogu i značaj međunarodnih institucija.
* Faktori koji utiču na međunarodne odnose subjekta u MP su:

1. Prirodni faktori prirodni potencijal: bogadstvo sirovinama, rudama, klimatsski uslovi itd.

2. Proizvodni faktori svi faktori proizvodnje: kvalitet i kvantitet osnovnih i obrtnih sred, raspoloživa radna snaga, know-how itd.
3. Proizvodni odnosi efikasnost i efektivnost primene proizvodnih faaktora, način raspodele rezultata poslovanja, visina životnog standarda.
4. Neekonomski faktori :
* uslovi razmene (Terms of trade) odnosi između promene izvoznih cena i promene uvoznih cena roba koje su predmet MP;
* fleksibilnost subjekta MP prilagođavanju uslovima poslovanja
* razvijenost i ekonomska i politička pozicija zemlje koja učestvuje u međunarodnim ekonomskim odnosima.



2.SUBJEKTI I DETERMINANTE MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

* Subjekti u MP:

1. Međunarodna zajednica iako ne predstavlja pravni subjekt njena uloga posredstvom međunarodnih institucija (Svetska trgovinska oreganizacija,MMF) veoma je naglašena i na taj način direktno utiče na MP.

2. Država ima ekonomski suverenitet na svojoj teritoriji da omogući, zabrani ili uslovi svaku ekonomsku delatnost sa inostranstvom, njena uloga u MP jeste i da svojim zakonima i propisima reguliše instrumente ekonomske delatnosti (instrumenti plaćanja,monetarna i fiskalna politika). Takođe njena uloga je naglašena u kreiranju multilaternih i bilaternih odnosa MP. Bilateralizam ugovorni odnosi između dve države (privredni dogovori,razmena i saradnja na državnom nivou. Multilateralizam ugovorni odnosi između dve ili više zemalja.
3. Preduzeće kao subjekt MP posmatra se sa mikro aspekta; osnovni subjekt globalnih eonomskih odnosa i u F-ji je nosioca MP.
* Determinante MP:

Međunarodno okruženje, država (kao specifičan subjekt) i njena nezavisnost i suverenitet, katalizator razmena sa inostranstvom kroz miltilateralne i bilateralne ugovore, mobilnost roba i usluga i slabija mobilnost faktora proizvodnje, preduzeća, naglašena rizičnost poslovanja koja proizilazi iz različitosti subjekta u MP, kao i političke implikacije koje utiču na poslovanje u globalnim okvirima.


3.IZVORI MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

* Izvori međunarodnog javnog prava
o međunarodni ugovori, međunarodno običajno pravo i opšti principi međunarodnog prava.
o Njima se utvrđuju i pravno regulišu principi međunarodnih ekonomskih odnosa.
o Međunarodni ugovori dvostrani ili višestrani ugovori, često se nazivaju sporazumima. Oni su političkog karaktera i predstavljaju osnovu za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji pojedine države.
+ Izvori međunarodnog običajnog prava
# Određena opšta pravila iz ovog prava se obuhvataju mešunarodnim ugovorima, kao npr: prometni običaji, zabrana piratstva itd.
# Opšti principi u mešunarodnom pravu omogućavaju zaštitu prava i interes u državama koje su subjekti MP (pravila o zaštti stranih trgovaca, zaštiti imovine stranaca)
* Izvori međunarodnog privatnog prava
o Ovo pravo reguliše odnose pojedinih subjekata u njihovim građansko-pravnim odnosima sa stranim elementima, i na izvestan način direktno i indirektno reguliše odnose izmešu privrednih subjekata u MP.
+ Izvori iz domaćeg zakonodavstva
# Domaće zakonodavstvo stvara opšte pravne okvire kojima se regulišu ekonomski odnosi sa inostranstvom (zakon o slobodnim zonama, o carini, o preduzećima, deviznom poslovanju).
* Izvori autonomnog međunarodnog trgovinskog prava
o Brojni su i proističu iz autonomije volje ugovornih strana subjekta MP. Mogu biti:
o tipski ugovori
o opšti uslovi (skup pravila koja regulišu određene poslovne odnose ukoliko ugovorom nisu reg.),
o običaji i uzanse (opšte uzanseza promet robom ili posebne uzanse o ugostiteljstvu),
o poslovni i proizvodni standardi (kvalitet prehrambrene robe klasa I,II,III,) proizvodni standard određuje kvalitet neke robe i ne sme biti lošijeg kvaliteta od propisanog - postoje nacionalni JUS i međunarodni ISO standardi.
o Arbitražna praksa nacionalnih i međunarodnih arbitraža.
o Pravila INCOTERMS



4.MEĐUNARODNE KONVENCIJE

* Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe Beč 1980
o Potpisivanje su inicirale UN (bili smo i mi potpisnica tj SFRJ 1988 god)
o Obuhvata pravila koja se tiču: obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zaključenje ugovoraispunjenje ugovora, raskidanje ugovora i plaćanje odštete u sslučaju štete itd.
o Da bi se primenila mora ju da se ispune 2 uslova: da je ugovor o prodaji robe sklopljen između različitih država i da se vrši transfer robe iz 1 zemlje u neku drugu.
+ Briselski sporazum o sudskoj nadležnosti 1968
# Određuje nadležnost suda u rešavanju sporova u MP,i u slučaju ne nalaženja kompromisa izmešu potpisnica ugovora pokretač spora ima pravo izbora između sudova dveju zemalja.
# inicijator potpisivanja čalanice Evropske zajednice.
* Rimski sporazum o zakonu koji će se primenjivati 1980
o Države članice Evropske zajednice su potpisale ovaj sporazum kojim se ustanovljava da će se u međunarodnim ugovornim odnosima primenjivati : zakon zemlje na čijoj se teritoriji odvija delatnost koja je predmet ugovora ili načela međunarodnog trgovinskog zakona.
+ Sporazum o zaštiti intelektualne svojine
# Ova problematika koja sve više dobija na značaju u MP regulisana je u nekoliko međunarodnih konvencija: Pariska konvencija 1883, Madridski sporazum 1891, Sporazum iz Haga 1934.
# Svaki od sporazuma odnosi se na neki njen segment (pr Pariska definiše pitanje registracije i zaštite intelektualne svojine).
* Sporazum o prevozu robe
* Drumski prevoz robe regulisan sporazumom iz Ženeve 1956, pomorski sporazumom iz Brisela 1924, vazdušni Konvencijom iz Čikaga 1944, železnički sporazumom iz Berna 1890.





5.PRAVILA INCOTERMS

* International Commercial terms međunarodna trgovinska pravila za tumačenje najvažnijih trgovinskih izraza i transportnih klauzula i i zdala ih je Međunarodna trgovinska komora 1936.
* Koriste se u međunarodnim ugovorima i u određenom smislu umanjuju mogućnost nastanka sporova između subjekata u međunarodnom poslovanju.
* INCOTERMS pravila i termini imaju primarnu F-ju u tumačenju odnosa kupaca i prodavaca u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima. Ugovorene strane u slučaju nesporazuma mogu se obratiti Arbitraži međunarodne trgovinske komore.



6.NAČELA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

* Načelo slobodne trgovine
o Predstavlja slobodan izvoz i uvoz roba bez ograničenja i zabrana i ono je ustanovljeno u korist međunarodnih poslovnih subjekata i ostvaruje se putem međunarodnih ugovora.
o Slobodna trgovina označava i slobodno formiranje cena, bez ograničenja i mešanja države.
o Monopol suprotan slobodnoj trgovini, jer je značajno ograničava i isključuje slobodno trgovine za neke privredne subjekte a za druge stvara neograničenu slobodu.
o Preferencijalni institut omogućava povlašćen položaj određenim privrednim subjektima. I za njih predstavlja slobodnu trgovinu a za druge veća ograničenja i dažbine. Država često kada je zainteresovana za povećanje međunarodne privredne razmene sa odrđenom državom, domaćem privrednom subjektu daje veliki br. Preferencijala (povlašćene carinske stope, povoljniji režim uvoza).
o Izjednačavanje uslova poslovanja privrednih subjekata predstavlja cilj savremene trgovine i tu bi svi privredni subjekti imali iste uslove poslovanja. To se postiže putem klauzule najvećeg povlašćenja.
+ Načelo slobodnog saobraćaja i slobodne plovidbe
# Ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe u međunarodnim relacijama odvijaju slobodno.
# Postoje mnoge konvencije Konvencija o otvorenom moru koja predviđa da je otvoreno more slobodno za plovidbu i druge morske delatnosti i sve ga države mogu koristiti na principu ravnopravnosti.
# I npr Konvencija o režimu plovidbe Dunavom.
* Načelo slobode transfera novca, novčane vrednosti i dobiti
o Sledi slobodnu trgovinu i ima veliki značaj za razvoj međunarodnih odnosa i za cilj ima unapređenje

slobode transfera novca.

+ Načelo najpovlašćenije nacije
# Podrazumeva se da se u međunarodnom ugovoru unese da će svaka strana potpisnica (država) priznati drugoj strani potpisnici ugovora u određenim oblastima uzajamna prava kao što su povlastice i olakšice koje je ona dala ili će dati nekoj trećoj državi.
* Načelo reciprociteta
* Omogućava se uzajamno ponašanje država ugovornica i to tako što jedna ugovorna strana daje određenu pogodnost da bi od druge ugovorne strane dobila odgovarajuće pogodnosti. Naročitu primenu ima kod međunarodnih trgovačkih ugovora u vezi sa uvozom izvozom.
o Načelo nacionalnog tretmana
+ Podrazumeva izjednačavanje stranih subjekata sa domaćim privrednim subjektima, pri čemu država obezeđuje stranim licima isti tretman i prava koja imaju domaća lica.
# Načelo preferencijalnog tretmana ili Klauzula povlašćenog položaja
* Postiže se povlašćena odstupanja određene države tj njenih privrednih subjekta u drugoj stranoj državi, državi ugovornici. (snićženje carinskih stopa, liberalni uvoz)
o Sistem pravičnog tretmana

Sistem nediskriminacije i podrazumeva jednak i pravičan postupak za sve zemlje i njihove privredne subjekte.

7.KONCEPTI I CILJEVI GLOBALIZACIJE

8.ISTORIJSKO SHVATANJE GLOBALIZACIJE

* Globalizacija proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
* G je prošla kroz 4 razdoblja:
* Protoglobalne poretke univerzalne civilizacije i imperije
o G u vreme univerzalnih civilizacija i imperija koncipirana je kroz religijsko i duhovno povezivanje. Pojava hrišćanstva u Jerusalimu i njegovo rasprostranjivanje (do granica Rimskog carstva gde je i zvanična religija postala hriš) je jedan od prvih trijumfa protoglobalizacije, i ovom pobedom koreni G poprimaju političku dimenziju.
o Put svile se isto može smatrati protoglobalističkim konceptom. Kineski trgovci su svilu prenosili preko pustinje Gobi i jeftino je menjali za zlato, vunu i srebro, deo svile je stigao i do Italije = ovde je započeo razvoj ekonomskog koncepta G.
o Period Rimskog carstva i u vreme starih grka, razvijale su se kultura, ekonomija i prvobitne institucionalne forme koje su vodile ekspanziji društva.
o Godine feudalizma, vratile su Evropu nekoliko istorijskih koraka unazad, međutim Krstaškim ratovima Evropi se vraćaju stari Trgovački putevi i dolazo do ekonomske ekspanzije na Starom kontinentu.
o Zapadno carstvo je nazadovali, Istočno je napredovalo.
+ Doba renesanse 1350-1600
# Preteča modernog vremena, sa aspekta koncepta G bitnu ulogu imaju začeci razmena faktora proizvodnje pre svega se misli na kretanje radne snage (trgovina robljem)
# Portugalski istraživači su trgovinu robljem raširili na sve kontinetne (E,Azija,Amerika dr) i na taj način kretanje radne snage je dobilo globalni karakter.
# Trgovina robljem tumači se kao princip dominacije jedne klase ljudi nad drugom, i u tom konceptu mogu se naći određeni globalistički obrasci formiranje standarda onog koji vlada
* Kolonijalna osvajanja i ekspanzija industralijalizma
o Otkriće Amerki 1492 otvorilo je nova tržišta i prodor Evropljanja i velika kolonijalna osvajanja.
o Duhovne vrednosti kojima je bio okrenut Istok zasnovane su na idejama krutosti i zatvaranja granica, dok je Zapad sve više afirmisao otvorenost pluralizam.
o Industrijska revolucija /18 vek/ omugućavala je stvaranje novih,ekonomski moćnih država VB, Nemačka, Francuska i Amerika.
o Trnasportna revolucija početak savremenog tržišta (biznis,konkurencija,ponuda,tražnja,komunikacija i novac).
+ Megaglobalizacija vreme hladnog rata i posle
# U 20veku sve više je izražena ekonomska i politička polarizacija koja je pretvorena u hladni rat (SSSR - socijalizam i Zapadne zemlje).
# Padom Berlinskog zida 1989g otvaraju se novi tokovi savremene globalizacije i ona dobija mega dimenziju. To je označilo otvaranje novog globalnog poretka zasnovanog na političkoj, ekonomskoj, kulturnoj, informatičkoj i tehološkoj revoluciji, ali i zavisnosti.
* Ciljevi globalizacije: povezivanje država, otvaranje tržišta, borba za eliminisanje oružja za masovno uništavanje, borba protiv siromaštva,ratova, jednakost među ljudima, slobodan protok robe,kapitala i ljudi



9.AKTUELNO SHVATANJE GLOBALIZACIJE

* Globalizacija proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
* G predstavlja viziju ali i realnost. Procesom G upravljaju MMF,SB i STO.
* Ekonomski su se povezivale razvijene zemlje i njima je odgovarala liberalizacija tržišta. Zemlje u razvoju bez određenih protekcionističkih mera liberalizacijom svojih tržišta su produbljivale svoje siromaštvo
* One nisu bile spremne niti ekonomski jake da se suoče sa konkurencijom razvijenih zemalja što je pokrenulo procese tranazicije u tim zemljama kako bi se na ravnopravnijim osnovama uključile u globalističke tokove.
* Proces tranzicije u zemljama bivšeg socijalizma orjentisan je na tržišnu ekonomiju.
* Procesi tranzicije i globalizacije su nužni procesi. G je svakako neminovnost sa kojim se susreće svako društvo, i predstavlja uslov preživljavanja ali i razvoj nacionalnih privreda i država.
* Različiti aspekti G doveli su i do različitih pristupa tom procesu, postoje 3 struje:
o Hiperglobalisti posmatraju novi svetski poredak kao nužnost. Nacionalni ciljevi su podređeni međunarodnim što u krajnjoj liniji dovodi do gašenja nacionalne države.
o Skeptici gledaju na G kao tvorevini najjačih=Gigantske ekonomije (SAD,VB,Jap,Nem) stvorile su mit G i to je licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja,
o Transformacionalisti po njima G ima i pozitivne i negativne aspekte. Po njima G predstavlja nužan proces akomodacije nacionalnih privrda u međ.okruženju i tokovima, dok sa druge strane može dovesti do stvaranja konflikta i još većeg raslojavanja unutar nacionalnog društva i na globalnoj društvenoj sceni.



10.EKONOMSKI ASPEKT GLOBALIZACIJE

* G označava proces i predstavlja bezuslovni tok promena kako na političkom i ekonomskom polju i ima svoje negativne i pozitivne aspekte.
* G donosi svetsko povezivanje, prevazilaženje nacionalne zatvorensti i slobodnog protoka ideja, stvara megalomansku moć koja je u direktnoj sprezi sa profitom.
* Moć i profit su efekti globalizacionih procesa, međutim tako se jaz između bogatih i siromašnih produbljuje.
* Ključni fenomen ekonomske G je američka globalna moć koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je isključivo projektovan od strane Amerike.
* Smatra se, da iza ovih procesa stoji savremni, globalistički kapitalizam koji sprovode multinacionalne i transnacionalne kompanije (današnji kapital velikih korporacija čine 4 petine svetske ind.proiz)
* Ekonomski odnosi na međ.nivou su i dalje u velikoj meri u senci protekcionizma, veliki broj carinskih i necarinskih barijera otežava proces potpune liberalizacije tržišta. Tržište razvijenih zemalja ostaje u izvesnom smislu monopol multinacionalnih kompanija, i zemlje u razvoju se susreću sa veoma snažnom i nelojalnom konkurencijom razvijenih zemalja koje diktiraju pravce kretanja G.
* Zemljama u razvoju je potreban kapital koji se nalazi u psedu razvijenih zemalja, jeftina radna snaga je je bogadstvo-resurs nerazvijenih zemalja.
* Velike kompanije da bi izbegle političku kontrolu u svojoj zemlji, otvaraju svoja sedišta u zemljama u kojima je fiskalna i finansijska kontrola vrlo liberalna.
* Nerazvijenim zemljama niska pruduktivnost i nerazvijenost nameće zavisnost od međunarodnih finansijskih institucija.
* Ekonomski aspekti G baziraju sena stvaranju velikih korporacija, seobi kapitala i produbljivanju svetske podele rada i tehnološkom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire i ubrzava procese integracije.
* Cilj nacionalnih privreda treba da bude utvrđivanje strategije uključivanja u svetske ekon.tokove.



11.DRUŠTVENI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

* Izražavaju se kroz: socijalni aspekt, moralne i kulturne vrednosti. Stavove pojedinaca i država prema dr.državama itd.
* Socijalni aspekt znači stvaranje određenih društvenih grupa i staleža, koji su povezani zajedničkim interesom i socijalnim statusom, i podrazumeva i utvrđivanje ,moralnih i etičkih normi i vrednosti kao i stvaranje većeg životnog standarda.
* G nameće nove društvene norme i principe. Sa profitom kao mehanizmom za uspostavljenje društvenih normi, dolazi se do velikih klasnih raslojavanja, pada kvaliteta života i marginalizacije nacionalnih država, uspostavljenih vrednosti i institucija.
* Uticaj megakapitala i profita dovodi do stvaranja centra (razvijene zem) i periferije sveta (neraz.zem)
* Tehnološka revolucija je donela nova kretanja i trendove u društvu: posao radnika zamenjuju mašine pa on postaje tehnološki višak (nezaposlenost), a sa druge strane intelektualni rad je sve više na ceni.
* Pozitivni socijalni aspekti G doveli su do sve učestalijeg kretanja stanovništva preko nacionalnih granica. Jača težnja ljudi za usavršavanjem.
* Društveni aspekt G ogleda se i kroz kulturne i moralne norme vrednosti.
* G kulturnih vrednosti doprinosi porastu socijalnih vrednosti i opštih znanja.
* Procesi G u suštini snižavaju troškove za zadovoljenje ljudskih potreba ( internet komunikacija tel)
* G je stvorila nove moralne vrednosti, i borba za opstanak je naglašena cilj opravdava sredstvo u cilju stvaranja profita sva sredstva su dozvoljena.
* Politički aspekt G na neki način odslikava današnje zapadne demokratije ujedinjena Evropa ne odgovara globalnim interesima SAD.
* Inovativnost, pronicljivost i fleksibilnost malih država je ključ za otvaraje vrata koje su izgradile raz. zemlje.



12.TRANZICIJA

* Predstavlja savremeni proces koji se odvija u društvu. Ekonomska tranzicija kao deo globalne tranzicije je proces kroz koji na određenom stepenu društvene razvijenosti prolaze sve zemlje.
* Tranzicija podrazumeva jasno proformulisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija u tokovima međunarodne trgovine.
* Proces tranzicije podrazumeva promenu društveno političkog i ekonomskog uređenja.
* Treba sprovesti niz reformi da bi se 1 zemlja priključila u međunarodne tokove. Potrbno je definisati postojeći ambijent, odrediti ključne ekonomske faktore, stvoriti odgovarajuću infrastrukturu i predvideti ekonomske i političke posledice sprovedenih reformi.
* U procesu tranzicijemo razlikujemo sredstva i svrhu T.
* Sredstva tranzicije: nova znanja, tehnologije, stvaranje infrastrukturnih okvira.
* Svrha je prelazak na nov ekonomski i politički poredak, tj uključivanje 1 privrede u globalne tokove.



13.RAZLOZI ZBOG KOJIH ZEMLJE UČESTVUJU U MT

* Predmet izučavanja teorija MT jesu razlozi zbog kojih zemlje učestvuju u MT.
* Ove teorije polaze od faktora proizvodnje koj i utiču na međ.odnose subjekata u MP.
* Različitost tih faktora kao i teritorijalni i ekonomski suverenitet i nezavisnost jesu razlozi zbog kojih države učestvuju u MT.
* Suština MT vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji i međunarodnoj razmeni dobara, kako bi se povećao dohodak zemlje koja učestvuje u toj razmeni.





14.POJMOVI: OPORUNITETNI TROŠAK, INPUT, DOHODAK, MEĐUNARODNI ODNOSI RAZMENE

* Oporunitetni trošak proizvodnja jednog dobra uvek znači trošak zbog neproizvodnje drugog dobra.
* Input sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede.
* Dohodak rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede.
* Međunarodni odnosi razmene cene po kojima poslovni subjekti jedne zemlje izvoze i uvoze proizvode i usluge.



15. POJMOVI: BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BRUTO DOMAĆI PROIZVOD, IZVOZ, UVOZ

* Bruto nacionalni dohodak GNP zbir bruto domaćeg proizvoda i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta (uvećan za dohotke ostvarene u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji je isplaćen jedinicama nerezidentima).
* Bruto domaći proizvod GNDP finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne države i čini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine.
* Izvoz prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi.
* Uvoz prodaja na teritoriji domaće države proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.



16.POJMOVI: MARGINALNA STOPA TRANSFORMACIJE, GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI, RELATIVNA PONUDA I TRAŽNJA, RELATIVNA CENA

* Marginalna stopa transformacije količina proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda povećala za jedinicu.
* Granica proizvodnih mogućnosti maksimalna količina jedinica jednog proizvoda, koja se može proizvesti pri bilo kojoj datoj količini jedinica drugog proizvoda.
* Relativna ponuda i tražnja količnik ponude ili tražnje, i svetskim razmeramabroja jedinica jednog proizvoda sa pponudom ili tražnjom broja jedinica drugog proizvoda u F-ji formiranja relativne cene.
* Relativna cena tačka preseka kriva relativne ponude i tražnje.





17.ZATVORENA PRIVREDA

* U ovoj privredni input je jednak dohotku tj sve što se proizvede u privredi neke zemlje uravnoteženo je sa dohotkom te zemlje, jer rezidenti date države ne mogu da kupe output druge države, niti da svoj output plasiraju na inostrano tržište.
* Nacionalni dohodak se rasposeljuje na domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije.
* Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.




18.OTVORENA PRIVREDA

* Otvara mogućnosti međunarodne trgovine i dohodak u njoj jednak je privatnoj i javnoj proizvodnji, investicijama i trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza i izvoza. U otvorenoj privredni mogu da se pojave suficit, deficit i ravnoeža međunarodnih tokova roba i kapitala.
* Tu postoje 2 izvora dobara (dohodak i uvoz) i 4 upotrebe dobara (privatna potrošnja,javna potrošnja, investicije i izvoz).
* Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.



19.TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI Adam Smit

* A.Smit polazi od pretpostavke društvene podele rada između 2 zemlje i prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojednih delatnosti, baziranih na takvoj podeli.
* Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede određeni proizvod sa nižim troškovima inputa od neke druge zemlje tj da ostvari najniže oportunitetne troškove.
* Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
* Domaća zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A (pr.120h)od strane zemlje 60h
* Strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda B (120h) od domaće zemlje 60h.

Znači da će se domaća zemlja specijalizirati u proizvodnji proizvoda A, a strana za proizvodnju proizvoda B jer tu imaju najniže oportunitetne troškove. Uslov specijalizacije je otvorenost privreda i pokretljivost.

o Nedostaci: po ovoj teoriji ne postoje razlozi za međunarodnu trgovinu u slučaju da zemlja nema niže oportunitetne troškove kod nijednog proizvoda u odnosu na druge učesnike na međunarodnom tržištu.



20.TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI Dejvid Rikardo

o On smatra da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da će se zemlja bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojem ima komparativne prednosti tj u proizvodnji onog proivoda gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetne troškove.ipak će doći do međunarodne razmeneizmeđu 2 zemlje.
o Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
+ Domaća i strana zemlja proizvode 2 proizvoda
+ Domaća zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, što znači da domaća zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda.
# U uslovima međunarodne trgovine u slučaju komparativnih prednosti, specijalizacija u proizvodnji donosi koristi i domaćoj i stranoj zemlji,uspostavlja se relativna cena u obe zemlje, povećava se obim trgovine u obe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.



21.TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE Bertil Olin

* U objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su: koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene između zemalja.
* Ukazuje na to da različite zemlje imaju različitu raspoloživost i vrstu faktora proizvodnje i da specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloživosti određenim faktorom proizvodnje.
* Ističe da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta MT i da to kretanje predstavlja supstituciju u kretanju proizvoda.
* U ovoj teoriji on uvodi i faktore novca, cena i deviznog kursa.
* Zaključci o uzrocima koji uslovljavaju MT do kojih je došao:
o Uslovljena je razlikama u snabdbevenosti faktora proizvodnje subjekata koji učestvuju u toj trgovini
o Uslovljena je različitim veličinama nacionalnog dohotka
o Uslovljena je odnosom ponude i tražnje raspoloživih faktora proizvodnje i proizvoda.
+ Odgovori na gore postavljena pitanja:
# Koji proizvodi će se razmenjivati na međunarodnom tržištu i u kojem odnosu razmene zavisiće od odnosa ponude i tražnje za tim proizvodima
# Odnos ponude i tražnje proizvoda usloviće odnos proizvodnih faktora i njihovog inteziteta u proizvodnji pomenutih proizvoda
# Odnos proizvodnih faktora usloviće i cene tih faktora.



22.TEORIJA TROŠKOVA SUPSTITUCIJE Gortfird Haberler

* On u teorijama MT uvodi sva 3 proizvodnih faktora: rad, kapital i zemljište.
* Pretpostavka od koje polazi jeste da sva 3 faktora proizvodnje imaju nepromenljivu ponudu u jednoj zemlji.
* On uvodi termin žrtvovanja jednog proizvodnog faktora u korist drugog da bi se povećala proizvodnja jednog proizvoda, istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljive ponude proizvodnih faktora, uz nepostojanje drugih ograničenja.



23.NEKONVENCIOALNE TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE TEORIJA RASPRODAJA VIŠKOVA I PRODUKTIVITETNA TEORIJA

TEORIJA RASPRODAJA VIŠKOVA

* Polazi od postojanja viškova proizvodnih kapaciteta (proizvoda) koji su rezultat ekonomije prethodnog perioda. Trenutna tražnja ne odgovara tim proizvodnim kapacitetima, pa postoji neproporcijalnost u kapacitetima i tražnji.
* Međunarodnom trgovinom zemlja bi mogla da plasira višak proizvoda, zadržavajuću postojeće proizvodne kapacitete, i na taj načindođe do proizvoda za koje ima povećanu tražnju.
* Pretpostavka ove teorije je neelastičnost domaće tražnje, što će omogućiti izvoz viškova proizvoda.



PRODUKTIVITETNA TEORIJA

* Njom se zastupa stav da MT proširuje tržišta i podstiče podelu rada, što utiče na povećanje produktivnosti, podsticanje tehnoloških inovacija, povećanu automatizaciju i dovodi do povećanja svetskog dohotka.



24.TEORIJE MEĐUZAVISNOSTI TRGOVINE I RAZVOJA TEORIJA DOMINIRAJUĆE I PERIFERNE PRIVREDE

Pokušavaju da objasne međuzavisnost spoljnotrgovinskih tokova i privrednog razvoja.

TEORIJA DOMINIRAJUĆE PRIVREDE Fransoa Perua

* Polazna pretpostavka je dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi.
* Analizirajući kretanja u spoljnoj trgovini razvijenih zemalja i zemlja u razvoju, uočio je značajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju odnosu na razvijene zemlje.
* Razloge za ovakvu tendenciju vidi u moći i prinudi, kao značajnim faktorima međunarodnih ekonomskih odnosa, u pregovaračkoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja što utiče na kreiranje modela MT od strane tih zemalja, kao i razlike u veličinama zemalja , poslednji faktor jeste razlika u vrstama privredne aktivnosti zemalja što je posledica privredne razvijenosti određene zemlje.
* Dominacija može biti namerna ili nenamerna i ocenjuje se prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u međusobnoj MT.



TEORIJA PERIFERNE PRIVREDE

* Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije).
* Zemlje centra imaju slabiju elastičnost tražnje za primarnim proizvodima u MT, što dovodi do pada cene tih proizvoda i pogoršava ekonomske pozicije nerazvijenih zemalja jer se smanjuje izvozni priohod tih zemalja.
* Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost, što dovodi da zemlje povećani dohodak usmeravaju u potrošnjuu zemlje centra.
* Ova teorija objašnjava spontani fenomen privrednog razvoja.



25.KEJNZOVO SHVATANJE MEĐUNARODNE TRGOVINE Džon Majnrad Kejnz

* On smatra da je profit glavna pokretačka snaga MT i njegove teorije su zasnovane na stavovima raznih vidova ravnoteže sa naglaskom na punu zaposlenost.
* Tumači nivo MT zavisnošću nivoa zaposlenosti od investicija u zemlji i inostranstvu. Pozitivan saldo trgovinskog bilansa implicira smanjenje kamatne stope, podstiče investicionu aktivnost i veći priliv novčanih sredstava iz inostranstva, i obrnuto.
* MT je kompromis između suprodstavljenih težnji za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže i pune zaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutrašnjim stanjem spoljna trgovina još može da postigne.
* Formula za ravnotežu jedne privrede: dohodak = zbiru vrednosti finalne robe za domaću potrošnju i investicija i izvoza, umanjenih za vrednošću uvoza.



26.PORTEROVA TEORIJA KONKURENTSKE PREDNOSTI Majkl Porter (autor teorije k.p)

* Strategija konkurentske prednosti jeste ciljna grupa kupaca i visokokvalitetan proizvod i usluga, i podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.
* Konkurentsku prednost određuje nekoliko faktora:
o Faktori uslova proizvodnje inputi u procesu proizvodnje i možemo ih podeliti na:

- ljudske resurse raspoloživa radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu.

- fizičke resurse - raspoloživost obradivim zemljištem, saobraćajnica, rudnom bogadstvom.

- resurse znanja - najvažniji ulazni resursi. U uslovima globalizacije upravljati znanjem znači upravljati neizvesnošću i rizikom. Prosperitet savremenog društva uslovljena je ulaganjem u znanje.

- resurski kapitala raspoloživa finansijska sredstva, kao i njihova cena.

- infrastrukturne resurse razvijenost saobraćajnica, postojeća komunalna infrastruktura...

o Priroda i uslovi tražnje uslovi domaće tražnje bitno ukazuju na potencijal tražnje na međunarodnom tržištu domaća tražnja je reprezentativna u kreiranju inostrane tražnje.
o Srodne i prateće industrijske grane određuju korišćenje finalnog proizvoda ili su dopunjujući faktor u korišćenju domaćeg proizvoda. Delatnosti kojima preduzeće izgrađuje međunarodnu konkurentsku prednost.
o Strategija, struktura i rivalstvo preduzeća uslovi pod kojima se u zemlji određuje način stvaranja preduzeća, način organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem. Strategija treba da se zasniva na inovativnim procesima, koji će održati stabilan rast i razvoj preduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.
o Uloga vlade odgovarajuća poreska politika, definisanje klastera i procesa inovativnosti predstavljaju pomoć preduzećima, kao osnovnim subjektima u međunarodnoj trgovini zasnovanoj na principima izgradnje konkurentske prednosti.
o Šanse iz okruženja treba da budu podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti.




27.KOMPARATIVNI PREGLED TEORIJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI

* Osnovna razlika između ove dve teorije jeste u korišćenju sredstava.
* Teorija komparativnih prednosti počiva na principima fizičkih sredstava, zasniva se na velikim preduzećima i autarhičnom okruženju i bazira se na nižim troškovima.
* Teorija konkurentskih prednosti počiva na znanju i kvalifikovanosti ljudskog resursa, zasniva se na zajedničkoj viziji privatnog i javnog sektora i preduzetničkom modelu nacionalnog ekonomskog rasta, i bazira se na kvalitetnijim proizvodima.



28.POJAM I ULOGA KLASTERA

* Klasteri predstavljaju specificiranje pojedinih delatnosti ili čitavih privrednih grana, u kojima postoje uslovi za izgradnju konkurentskih potencijala.
* Klasteri privredne grupacije (skupine preduzeća) iste,slične ili povezane delatnosti.
* Uslovljeni su stepenom razvoja zemlje, nosiocem industrijskog razvoja u datoj zemlji i ulogom vlade.
* Definišu ih Nacionalni saveti formirani na nivou vlade zemlje u čiji sastav ulaze vladini predstavnicim privrednici i intelektualni potencijal države.
* Definišu se u onoj privrednoj grupaciji za koju se utvrdi da postoji mogućnost kreiranja dijamantski stabilnog poslovnog okruženja, i pri određivanju klastera osnova je produktivnost.
* Klasteri u konkurentskoj strategiji imaju ulogu:

1.Pvećavanje produktivnosti specijalizacija u jednoj delatnosti omogućava rast produktivnosti smanjivanjem određenih troškova (troškovi sirovina i repromaterijala). Povezivanje preduzeća da bi se približilo klaster grupaciji sniziće cene materijala, povećati produktivnost, sniziti troškove transporta i omogući će se ekonomski razvoj.

2.Povećanje mogugućnosti inovacija definisanjem klastera definišu se dugoročni pravci razvoja na nivou privrede i na taj način se usmeravaju investicije i inovacije kroz ovo efekat jeste na strani produktivnosti.

3.Stimulisanje i omogućavanje nove poslovne forme i širenje klastera razvijanjem klastera i inovacijama otvara se podsticajna mogućnost za razvijanja novih industrija.

29.INSTRUMENTI I SREDSTVA KONKURENTSKE PREDNOSTI

* Instrumentima i sredstvima konkurentske prednosti stvaraju se ekonomski i institucionalni okviri poslovanja preduzeća u kompleksnim uslovima izazvanim procesima globalizacije.
* Instrumenti stvaranja konkurentske prednosti su definisani u konkurentskoj strategiji i to su: inovativna konkurencija, sofisticirani potrošač, kvalitet i partnerstva između kompanija.
* Sredstva mogu biti:

Fizički kapital : finansijski, infrastruktura i prirodna bogadstva.

Socijalni kapital: znanje, informacija,podatak analitički kapital, institucionalni okviri i kultura.

* Finansijski kapital finansijska moć 1 države izražena kroz razvijenost finansijskog tržišta.
* Infrastrukturni kapital infrastruktura koja omogućava ekonomski prosperitet država (saobr,fabrike)
* Prirodna bogadstva fizički kapital koji je ograničen i nije dovoljan da bi se gradio prosperitet država
* Kulturni kapital stavovi i uverenja koja dominiraju jednim društvom.
* Ljudski kapital znanje i zdravlje, što je viši standard to je veći zdravstveni potencijal.
* Znanje najveći kapital danas. Ljudski intelekt nema cenu.
* Monitornig i analiza omugućavaju adekvatnu aktivnost i povratnu informaciju.
* Institucionalni okviri - pravne,zakonske i dr.forme institucionalnog obrazovanja.
* Pomeranjem sa komparativne na konkurentsku strategiju stavlja se naglasak na tržišno koncipirana preduzeća kao nosioce globalnih ekonomskih aktivnosti.





30.FORMIRANJE I UNAPREĐENJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI

* Nacionalni prosperitet je moguće ostvariti ulaganjem u ljudski kapital što dovodi do povećanja produktivnosti što podstiče razvoj inovativnosti uslovljavajući održivost i stvarajući izvozno konkurentne proizvode, a sve to vodi celokupnom privrednom rastu.
* Ekonomski razvoj jedne države se zasniva na mikroekonomskim osnovama kreiranjem stabilnog poslovnog okruženja i izgradnji sofisticiranjih preduzeća, kao i na prosperitetnom i održivom makroekonomskom okruženju: jasna makroekonomska politika, otvorenost tržišta, privatizacija i stabilna politička situacija. Ekonomski razvoj moguć je u uslovima restruktuiranja i reformi, koji se ostvaruju putem tranzicije.
* Konkurentnost zamenjuje komparativnu prednost i vrši se fokusiranje na sektore koji omogućavaju rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku u budućnosti.
* Nacionalna konkurentnost podrazumeva niz promena u preduzeću i na makroekonomskom nivou.
* Produktivnost omogućava visoke zarade i visok životni standard kao i brz obrt kapitala.
* Izvoz je bitna stavka u stvaranju nacionalne konkurenstnosti ali samo sa visokoproduktivnim proizvodima i uslugama.
* Cilj strategije konkurentnosti podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.
* Uloga države u strategiji konkurentne prednosti je u reformi zakona i propisa i stvaranju ravnopravnih uslova za za njeno sprovođenje.
* Novi uslovi svetske ekonomije podrazumevaju i nove uslove globalne ekonomije i međunarodne trgovine: mali broj kupaca, visoke cene, personalizacija, visoka produktivnost, kreiranje klastera, inovativnost, motivisana i visokokvalifikovana radna snaga, visoke investicije, na taj način stvaraju se okviri konkurentskih prednosti.
* Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići, sem putem stvaranja sebi većih troškova i u dužem vremenskom periodu.



31.INSTITUCIONALNI USLOVI ZA FORMIRANJE KLASTERA

* Makroekonomski institucionalni okviri su u povratnoj sprezi sa mikroekonomskim razvojem.
* Stvaranje uslova za uključivanje na međunarodno tržište omogućiće ulaganja u tehnologiju, ulaganje u istraživanje i razvoj, poboljšanje infrastrukture , informativnih tokova i jačanje intelektualnog potencijala preduzeća.
* Preduzeća se usmeravaju u pravcu stvaranja konkurentske prednosti sofisticiranošću proizvoda ili usluga.
* Ključni i povezivajući faktor je poslovno okruženje koje u sebi objedinjuje: kvalitet uslova, lokalnu, regionalnu i globalnutražnju, strategiju preduzeća i klastere (podsticajne industrije).
* Uloga vlade je ta, da treba da stvori takve uslove okruženja koji će biti podsticajni u kreiranju infrastrukture koja sadrži sve navedene faktore
* Infrastrukturu predstavlja:
o Stabilna makroekonomska i fiskalna politika
o Jasni i trajni zakoni
o Antikorupcijski i antimonopolski zakoni
o Regulatorni standardi (obkast kvalitetai zaštite životne sredine)
o Definisane podsticajne mere
o Regionalna saradnja




32.DEFINISANJE NACIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA

+ Strategiju nacionalnog razvoja definišu uslovi tržišta koji su se ranije bazirali na izvoznim subvencijama, zaštiti konkurencije iz uvoza, ekonimiji obima i dr.
+ Savremeni globalni tokovi ekonomije fokusiraju izgradnju konkurentnosti u uslovima velike mobilnosti kapitala.
+ Efekti takve strategije ogledaju se u stvaranju konkurentne privrede što dovodi do povećanja prodkutivnosti što uslovljava veće zarade, omogućava viši životni standard i na taj način uticaće na izgradnju prosperiteta celokupnog društva.
+ U Srbiji je 2003 god, organizovan Samit o nacionalnoj konkurentnosti i krenulo se ka definisanju nacionalne strategije privrednog rasta i razvoja.
+ Nacionalna strategija - predstavlja sinhronizovane aktivnosti države, preduzeća, državnih i dr. Institucija u culju stvaranja konkurentske prednosti i prilagođavanja poslovanja u uslovima globalizacije. Ona omogućava preduzećima da lakše odgovore na pitanja ŠTA, KOME I KAKO?
+ ŠTA proizvoditi definisanjem klastera (privrednih grupacija) koje će imati vodeću ulogu u uključivanju u međunarodne trgovinske tokove, pomaže se i preduzećima u toj grupaciji i u srodnim grupacijama.
+ KOME prodati definisanjem klastera u nacionalnoj strategiji delimično se specificirala i ciljna potrošačka grupacija. Klasteri su definisani na osnovu potreba i mogućnosti, i u njima se nalaze i odgovori na prva dva pitanja.
+ KAKO prodavati podrazumeva izgradnju određenih infrastrukturnih potencijala, pre svega sopstvene distributivne mreže.
+ Definisanje nacionalne strategije podrazumeva:

1.Restruktuiranje i reforme - N.S podrazumeva ekonomsku reformu i konstituisanje institucija, sa restruktuiranjem na nivou preduzeća u segmentu vlašništva,upravljanja i organizacije. Reforme podrazumevaju promenu finansijskog, bankarskog i tržišta kapitala.
   Go down
  http://maturski.forumandco.com
 
kejnz i kriza 1929-1933 i njeno resenje
         
1 of 1

Permissions in this forum:
Kontakt na : www.maturskiradovi.net i na e-mail: maturskiradovi.net@gmail.com :: Kontakt na : maturskiradovi.net@gmail.com Maturski , seminarski , diplomski-