Kontakt na : www.maturskiradovi.net i na e-mail: maturskiradovi.net@gmail.com

maturski rad, maturski radovi, seminarski rad, seminarski radovi, diplomski rad, diplomski
 
HomeHome  FAQ/УпутствоFAQ/Упутство  ТражиТражи  Листа члановаЛиста чланова  Корисничке групеКорисничке групе  Региструј сеРегиструј се  ПриступиПриступи  

Share | 
 

 Povećanje kapaciteta mreže

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
АуторПорука
dalibor
Admin


Број порука : 88
Registration date : 21.03.2008

ПорукаНаслов: Povećanje kapaciteta mreže   Fri Sep 16, 2011 11:44 am


SEMINARSKI RADOVI SU OVDE

Povećanje kapaciteta mreže

Povećanje kapaciteta mreže i nivoa usluge direktno se odražava na vreme putovanja, potrošnju energenata, bezbednost saobraćaja i kvalitet prirodne sredine.
Predstoje i aktivnosti na regulativno – režimskim merama koje podrazumevaju obnavljanje, osavremenjavanje svetlosne signalizacije i građevinske intervencije na jednom broju deonica i raskrsnica. Sa uvođenjem odgovarajuće svetlosne signalizacije i obezbeđenjem prioriteta stvaraju se i solidni uslovi vozilima za prevoz robe i javnog prevoza putnika koji ispunjavaju potrebe privrede i društva.
Izgradnja i rekonstrukcija saobraćajnica obezbeđuje i racionalnije, bezbednije kretanje teretnih vozila koja po određenom saobraćajnom režimu treba da dovezu/odvezu robu koja ima završnu ili početnu tačku na trasi kretanja u Gradu.
Rešenje budućeg javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika zasniva se na revitalizaciji postojećih vidova i postepenom uvođenju savremnih gradskih šinskih sistema.
Pored unapređenja i modernizacije postojećih vidova treba da se uvede novi vid šinskog prevoza koji ima prednost u trasi i prevoznim kapacitetima. Poseban kvalitet predstavlja mogućnost postepene transformacije postojećih u nove sisteme prevoza.
U gradsko-prigradskom prevozu putnika železnica sa modernizacijom, izgradnjom dopunskih koloseka i stajališta treba da dobije naglašeniju ulogu. Sa završetkom izgradnje beogradskog železničkog čvora gradsko-prigradska železnica ima mogućnost za novu mrežnu liniju u sistemu putničkog prevoza.
Planirane aktivnosti u razvoju javnog saobraćaja u osnovi obuhvataju prevozna sredstva, rekonstrukciju postojećeg tramvajskog i trolejbuskog sistema, izgradnju dela novog kapacitetnog šinskog sistema, ...
Za međugradska i međunarodna autobuska putovanja (zbog prostornih ograničenja vezanih za buduću organizaciju sadržaja i saobraćajnih rešenja) pored postojeće lokacije u Savskom amfiteatru planira se i alternativno rešenje na području Novog Beograda.
Najveća koncentracija investicija upravo u ovom sektoru objašnjava se činjenicom da se srpska privreda najviše i oslanja na ovaj vid transporta. Osnovni pravci razvoja železničkog saobraćaja su:

Poboljšanje infrastrukture i tehnologije rada na graničnim prelazima, što iziskuje i uvećanje investicija u ovaj sektor;



Stvaranje i primena savremenog modela upravljanja putevima, koji uključuje i stvaranje savremene baze podataka o putevima i donošenje optimalnih investicionih odluka sa aspekta mreže i drugih izabranih kriterijuma;
Treba raditi na povećanju bezbednosti saobraćaja, u velikim aglomeracijama i oboljšanja strukture putničkih automobila, autobusa I teretnih vozila, zbog smanjenja zagađenja i štednje energije u drumskom saobraćaju.


Osnovni cilj razvoja železničkog transporta je finalizacija glavnih arterija koje se nalaze uz pan-evropski Koridor X. Ovaj koridor na svom osnovnom pravcu od Salcburga do oluna povezuje osam, a uključujući krake, još šest država. Od ukupne dužine saobraćajnice koja iznosi 2.360 kilometara, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara. Trenutno je manje od 50% putnog pravca kroz Srbiju (380 kilometara), pun autoput, oko 165 kilometara koridora je u formi poluautoputa, dok deonica duga 255 kilometra ima samo dve trake. Izgradnja i modernizacija Koridora X je od velikog značaja za razvoj trgovine (kroz izgradnju velikih tržnih centara i skladišta duž autoputa, blizu većih gradova), turizma, komunikacija, saobraćaja i industrije. Srbiji. Glavni pravci autoputa koje treba razviti su: mađarska granica-Beograd, Niš-bugarska granica, Južni Jadran-Beograd, Nišgranica Makedonije i zaobilaznica oko Beograda. Takođe, treba razmotriti i sva četiri granična prelaza na Koridoru X.




Literatura



Erić Dejan, Uvodumenadžment, Ekonomski fakultet, Čigoja, Beograd, 2000., str. 98.



Nebojša Kolarić, Menadžment u saobraćaju, Beograd , 2006., str. 17.

Radmanovac M, Opravdanostuvođenjanovihtehnologijau železničkurobnustanicuNoviSad, 2004., str. 66.



Stojan Novaković, Ekonomika saobraćaja, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 45, 5

Veselin. Kolarić, I. Nemarnik, Marketing u saobraćaju. Beograd, 2002., str 37.



Vladana Božica, Ekonomija saobraćaja, Ekonomski fakultet Beograd, 2004., str. 33.

Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://maturski.forumandco.com
 
Povećanje kapaciteta mreže
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
Kontakt na : www.maturskiradovi.net i na e-mail: maturskiradovi.net@gmail.com :: Kontakt na : maturskiradovi.net@gmail.com Maturski , seminarski , diplomski-
Скочи на: